-
Navoiy
Muso Toshmuhammad o'gli Oybek,Navoiy she'ryati va Navoiy obrazi hamisha kuchli bir quyosh kabi ko'nglimni tortar edi.
-
-
-
-
Asrni Qaritgan Kun
Chingiz Aytmatov,Chingiz Aytmatovning ushbu asarini tom ma'noda o'zlikni anglash va onaning farzandiga bo'lgan muhabbati tarannum etilgan haqiqat desak bo'ladi.
-
Soyalar o'yini
Hermann Hessening "Soyalar o'yini " nomli hikoyasi bilan nomlangan ushbu to'plamdan jahon adabiyotidagi o'qivchilar.
-
Soyalar o'yini
Naim Karimov,Hermann Hessening "Soyalar o'yini " nomli hikoyasi bilan nomlangan ushbu to'plamdan jahon adabiyotidagi o'qivchilar.
-
J A H O N ^ W 2^ SARGITZASHT ADABIYOTI
X U D O Y B E R D I T O 'X T A B O Y E V,H ar b ir xalq o‘zi y aratg an ajoyib sh ah arlar va san ’a t obidalari bilan qanday fax rlan sa, tarix d a yorqin iz qoldirgan b o tir farzan d lari bilan ham shunday iftix o r qiladi.
-
URUSHNING SO‘NGGI QURBONI
O'tkir Hoshimov,Mastura xola yarim uyg‘onib, yonini paypasladi. Asqarjonni topolmay, birpas garang b o ‘lib yotdi-da, ko ‘zini ochdi. Kun yoyilib ketibdi. Uy ichi jimjit. U o ‘rnidan turib o'tirdi.
-
M U N G L I K O ‘Z L A R
X U D O Y B E R D I T O 'X T A B O Y E V,Ota-onaga farzandining baxlidan bo'lak ne’mal kerak emas. Xuddi shuningdek, farzand ham eng baxtiyor damlarida ota-ona yonida bo'lgisi, baxtini ular bilan baham ko'rgisi keladi. Ota-ona diydori, ola-ona mehrini ular har narsadan aziz biladilar.
-
ТАНЛАНГАН АСАРЛАР
Абдулла Орипов,Мснинг туБилиб Усган, болалигим Утган жойлар Карши (кдцимги Насаф) ша\рвдан беш-ун накурим шимолрок; томондаги КУнгиртов этакларидир. КУнгартов дегани у ерда дов-дарахт йукдиги, куринишининг кулранг-кУнгир тусда булганлигидандир.
-
Йукотганларим ва топганларим
С А И Д А Х . М А Д,Устоз Ойбек туфисида билганларимни ёзмокриман. Аммо хар гал жазм кделганимда журъатсизлик кулимни кдйтаради. Буюк одамлар ^акдоа ran айтиш, балки, осондир, к,огозга тушириш эса нидоятда кдшин. Айтилган ran уша жойда кдлиб кетиши мумкин. K,0F03ra тушгани тарих мулкига айланади. Ана шунинг учун \ам журъатсизлик купинча хох,ишдан устун келади.
-
СУНАНИ ТЕРМИЗИЙ
АЛ-ЖОМИЪ АС-САҲИҲ,«Ушбу китобни тасниф қилганимдан кейин уни Ҳижоз, Ироқ ва Хуросон уламоларига тақдим этдим. Улар розилик билдириб, қабул қилдилар. Кимнинг уйида бу китобдан бор бўлса, ўша хонадонда ҳазрати Пайғамбар (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) гапираётгандек бўладилар». Абу Ийсо Муҳаммад ат-Термизий
-
Эрта қаитган турналар
Чингиз АЙТМАТОВ,Деразаларни ланг очаман. Хонага соф ҳаво оқими кириб келади. Ғира-шира тонг ота бошлаган.
-
Qiyomat
Chingiz Aymatov,Қиёмат... Бу сўз бутун оғриғи билан онгимизга таъсир кўрсатади. Чингиз Айтматов ном берган ва Иброҳим Ғафуров таржимаси билан нашрга тайёрланган мазкур китобнинг аҳамияти хусусида гап кетганда, асарнинг «Қиёмат» деб номланишида бир эмас, бир нечта асос борлигини таъкидлаш керак.
-
Navoiy
Oybek,ВаЬог яиуозЫ ко‘к т п § ^^т^ ГегигазШа Шго1шп§ ОауЬагзЬод т а д г а з а з т т ё ЬауЬаШ §итЬа21 изИда рог1аг, § и тЬ а2тп § а г а т а ! резЬюя1а п т п § паязЫап зЬо‘ ’Ы агда рпИ , Ъауо1у Ыг сЬ атапгог каЫ ШгИШ тап о1оу гап§1аг сЬаяпаГаг, каЬи!аг1аг д а т исЫЬ, д а т 81гратЬ чо‘т Ь , §итЪа2 1еуага§1да яиуопсЬ ЬПап 1поя 0 ‘упазИаг ед1.
-
Бобурнома
ЗАДИРИДДИН МУХАММ,Хар бир халцнинг тарихий, маданиймиллий ^иёфасини ани^ белгиловчи улуг шохлари, буюк олимлари, йирик адиб ва шоирлари булади. Чунончи, Искандари Мавдуний, Суцрот, Арасту, Буцрот, Еврипид, Х °меР номларини эслаганимизда, буюк эллин маданияти улугворлиги ва нафосати билан куз унгимизда намоён булади.
-
МЕНКИМ, СОХИБКИРОН - ж а х ,о н г и р ТЕМУР
Мазкур асар муаллифи Марсель Брион Европада довру^- ли инсонлар ^аёти ва фаолиятига оид куплаб тарихий асарлари билан маш^ур олимлардан: у Францияда публицист, адабий тан^идчи ва кейинчалик бир цатор романлар, шунингдек, тарихий мавзудаги асарлар муаллифи сифатида шу^рат топган ижодкорлардан.
-
Шайтанат
Toxir Malik,Буюклик ва цудратда ягона, ширк ва нуқсон кирларидан пок, бақонинг эгаси, раҳмли ва шафқатли Аллоҳ таборак ва таолонинг муқаддас номини дилинга муҳрлаган ҳолда сўз бошлаяпиан.
-
Alvido Bolalik
Toxir Malik,Quyosh qayerdadir tog' ortidan, qayerdadir cho'l adog'idan, qayerdadir asriy muzlar orasidan bosh ko'taradi.