-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Турфа ҳангомалар
Cоветлар элидаги дўстларим рус тилида нашр этилаётган юмористик ва ҳажвий ҳикоялар тўпламига кичикроқ сўз боши ёзиб беришимни таклиф қилишди.
-
-
Тунги чинқириқ
Детектив жанри мухлислари ёзувчи Саид Равшанни ўткир сюжетли саргузашт асарлар муаллифи сифатида яхши билишади. Мазкур китоб ҳам ўқувчини зериктирмайди. Сиз мураккаб такдирли кишилар ҳаёти билан танишасиз. Ўғрилар олами, уларнинг руҳий кечинмалари ҳақида анча-мунча нарса билиб оласиз.
-
Уруш, номинг учсин жаҳонда...
Халқимиз ёзувчи ва шоирлардан уруш ва тинчлик мавзусидаги жонли ва ҳаётий асарлар кутмокда. Ватан- дошларимиз у огир ва мусибатли уруш йилларида бошидан кечирган бор ҳақиқат ва жароҳатларидан бугунги ёш авлодни хабардор этиш учун ижодкор аҳли огоҳ аскардай хушёр ва камарбаста булмоғи даркор.
-
Советский художник
В этих картинах природа, пейзаж являются не фоном, не дополнительным, хотя и существенным аккомпанементом (как это было еще в триптихе «Колхозницы Дагестана»), но средой, органически связанной с образами героев. Значение пейзажа-среды, его роль в общем эмоциональном строе произведения особенно ясно ощущается в картине «Зверобои». Фигуры людей составляют композиционный и колористический центр полотна
-
Советский художник
В этих картинах природа, пейзаж являются не фоном, не дополнительным, хотя и существенным аккомпанементом (как это было еще в триптихе «Колхозницы Дагестана»), но средой, органически связанной с образами героев. Значение пейзажа-среды, его роль в общем эмоциональном строе произведения особенно ясно ощущается в картине «Зверобои». Фигуры людей составляют композиционный и колористический центр полотна
-
Уруш ва тинчлик
Бу китоб факат уруш ёхуд тинчлик хакида эмас. Унда мавзулар камрови - одамлар кисмати, уларнинг тавдири, уйлари, карашлари ва айни пайтда булаётган жараёнга муносабати китобхон эътиборидан четда колмайди.Кола- верса, мутолаа жараёнида калбингизга якин булиб колган ёхуд жамиятда кандай мавқега эга булишдан катьи назар урушни узининг такдири билан боглаган ва булаётган вокеаларга фаол муносабат билдираётган кахрамонлар кисмати сизга фавкулодда ходиса эмас, балки уз эрки, уз номуси учун курашаётган тимсол сифатида гавдаланади.
-
Ўз устингда ишла
Ушбу китоб тиббиёт дарслиги эмас. Ундаги барча тавсиялардан даволовчи шифокор билан бамаслаҳат фойдаланиш керак.
-
Xoja Ahmad Yassaviy. Sulaymon Boqirg'oniy
Ushbu ezgu tashabbus asosida birinchi bo'lib O'zbekistonda mana shu muhtasham adabiy majmua yaratildi. Mazkur keng ko'lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yetuk namunalari, O'zbekiston, Turkiya, Oozog iston, Oirg iziston, Ozarbayjon, Turkmaniston va Vengriya davlatlarining atoqli shoir, adib va mutafakkirlarining asarlari kiritildi.
-
Ўзлигини англаш мавриди
Халкимизда ўз кадрини билган ўзганинг хам кадрига етади, деган накл бор. Узоқ йиллар биз ана шу пурҳикмат маколни унутдик. Кўп миллатли мамлакатимизда миллий кадриятлар хамма вакт ҳам эъзозланмади. Биз ўз кадри- мизни ҳимоя килишдан чўчидик, ўзгалар қадриятларини эъзозлашга кўр-кўрона ёндашдик. Қўлимизда адолат пеша ленинча дастур турган ҳолда унинг туб моҳиятини англаб етмадик. Баъзан англагандек бўлсакда, унга амал килишда ўзимизда журъат, катънят топмадик.
-
To‘lepbergen Oaipbergenov. 36-jild.
Mazkur keng ko lamli, zalvorli badiiy silsilaga umumturkiy adabiyotning eng yetuk namunalari, 0 ‘zbekiston, Turkiya, Oozog'iston, Oirg'iziston, Ozarbayjon, Turkmaniston va Vengriya davlatlarining atoqli shoir, adib va mutafakkirlarining asarlari kiritildi.
-
Қўшнижоним, айланай (шеърлар)
Адибанинг мазкур шеърлар тўплами ўзбек халқининг меҳр-оқибатини, меҳмондўстлигини, болажонлигини ифода этувчи жамламадир.
-
Қуръон қиссалари
«Қуръон қиссалари» ғояларининг юксаклиги, мақсадларининг олижаноблиги, мушоҳадаларининг кенглиги билан ажралиб туради. Улар асосан инсон табиатини тарбия қилиш, унинг хулқ- атворини гўзаллаштириш, кишилар орасида одоб-ахлоқни тарғиб қилиш каби улуғвор ҳикматларни ўз ичига олган. Шу боис китоб кенг ўқувчилар оммасига мўлжалланган.
-
Дўрмон илҳомлари
Ушбу китоб шоир Иброҳим Донишнинг Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмасининг ижод уйидан олган таассуротлари асосида юзага келган. Унга лирик, фалсафий ва ҳажвий шеърлар киритилган.
-
Отабек ва Кумуш достони
Ўзбек адабиётида романчилик мактабининг тамал тошини қўйган улуғ адибимиз Абдулла Қодирийнинг "Ўткан кунлар" романи ҳар жиҳатдан етуклик касб этгани боис, ҳар биримизнинг қалбимиздан чуқур жой олган. Қодирийхонлик йўналишидаги бу китобни мутолаа қилар экансиз, "Ўткан кунлар"га ёзувчи назари билан қараб, янада теранроқ ўқиш мумкинлигини амин бўласиз. Зеро, "Қуш тилини қуш билар" деб бежиз айтилмаган.
-
Қулаётган тоғлар
тоғлар» «Мангу қайлиқ» деб аталган романини ёзди. Унда бозор иқтисодига ўтаётган, шиддат билан глобаллашув жараёнларига кириб бораётган ҳозирги дунёнинг маънавий-иқтисодий муаммоларини Қирғизистон, Марказий Осиё воқелиги, одамлар тақдири, турмуши.