-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Кўнгил озод
Мана, ушбу мажмуани тўла ўқиб чиқмаган бўлсангиз ҳам ҳар тугул бир қур варақлаб қўйганингиз рост.Эҳтимол бир-иккита шеърларни ҳам ўқигандирсиз. Нима бўлганда ҳам сабр- бардошингизга раҳмат.
-
Амир Темур
Тарихда ўтган буюк шахслар хакида бирон сўз айтиш каттами-кичикми илмий ёки адабий асар ёзиш ўта мушкул. Айниқса Искандар Зулкарнайн Юлий Цезарь Чингизхон ва Амир Темурга ўхшаш харбий ва сиёсий арбоблар хақида.
-
-
Онажоним лақайим
Ушбу назмий тўпламда элнинг орзу – умид ва армонлари фалсафий мушоҳада асосида қаламга олиниб, шеърият ихлосмандларига тақдим этилмоқда.
-
Илми Ғарибани қўмсаб
Ҳамза Хакимзода Ниёзийнинг 1914 йилда ёзилган "Енгил адабиёт" асаридаги "Тўғри сўз бола"шери каттадан кичикка малум.
-
Baxor sog'inchi
Nazar Shukur (1954–1985) nigohi o‘tkir shoir edi. Uning she’rlarida qalb va ruh tug‘yonlari tabiatning ko‘z ilg‘amas shovur va shuvurlari bilan uyg‘unlashib, rabboniy va ruhoniy olam manzaralarini samoviy tuyg‘ularda inkishof etadi.
-
Мени кечир, муҳаббат
Назар Шукур шеъриятида инсон руҳиятининг дардли кечинмалари ва ўй-фикрнинг товланишлари, тарих ва эртанинг залворли оғриқлари, муҳаббатнинг мангу қисмати, ҳаётнинг рангин оҳанги, умид-армоннинг узун йўли турфа манзараларда мўъжиза касб этади.
-
Boshlang'ch siniflarda tabiatshunoslik ta'limi mazmunini takomillashtirish
Hartomonlama yetuk, komil insonni tarbiyalash jamiyatimiz oldidagi dolzarb masalalardan biridir.
-
Асарлар: 5 жилдлик
Таниқли совет ёзувчиси Виктор Астафьев «Ҳар нарсанинг ўз вақти бор» деб аталган мақолалар китобини қуйидаги мулоҳаза билан бошлайди: «Адабиёт билан шуғулланиш ғоят мураккаб иш —бунда ҳеч қандай ўйинқароқлик ўзбошимчалик кетмайди.
-
Видо
Ҳаётнинг давомийлиги буюклар яратган пурмаъно ҳикмату ўтлиғ сўзлардан янада узаяди, турфа шакл топиб сайқалланади.
-
Абдулла Қодирий
Абдулла Қодирий — Жулқунбой 1894 йилнинг баҳорида Ташкент шаҳри Бешёғоч даҳа тўртинчи Эшонгузар маҳалласида дунёга келди. Отаси Қодир бобо йигитлик чоғларида хонларга сарбозлик ҳам да савдо билан шуғулланган кейинчалик кексайгач боғбонлик қилиб кун кечирган.
-
-
Болалар адабиёти ижодий-услубий изланишлар.
Бадиий адабиётни мазмун-моҳиятига кўра рамзий маънода гулзорга, уммонга қиёслашади.
-
Элга қайтиш
Қулингиздаги ушбу муъжаз китобча бугунги ижтимoий сиёсий ҳаётининг долзарб муаммоларидан бири
-
-
“Яссавий фақрнома”си
Маълумки, тасаввуф таълимоти Ислом дини ва маърифатининг ажралмас бир қисмидир. Беҳад бой бу ишқ ва ирфон хазинасидан хоҳ бирор шайх ёки муршидга эргашсин хоҳ мустақил ҳаракат қилсин ҳар ким ўзича завқ билан фойдаланган. Чунки завқдан маҳрум, жазбасиз кимсалар учун тасаввуф эшиги доимо берк бўлган.