-
-
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
-
Xalq ta’limi. Pedagogika
-
-
Wissenschaft und Wissenschaftsforderung in der Bundesrepublik Deutschland
Die Geschichte der deutschen Universitäten und Forschungseinrichtungen ist Teil der europäischen Kultur- und Universitätsgeschichte. Bologna (1119) und Paris (1253) waren Vorbilder für die ersten deutschsprachigen Universitäten, damals in Prag (1348) und Wien (1365). Auch die ersten Universitäten im Gebiet der heutigen Bundesrepublik Deutschland, Hei-delberg (1386) und Köln (1388), sowie Erfurt (1392), Leipzig (1409) und Rostock (1419) im Gebiet der DDR, zählen zu den ältesten europäischen Universitätsgründungen. In der Auseinandersetzung zwischen Scholastik und Humanismus, im Kampf zwischen Reformation und Gegenreformation kam es im 15. und 16. Jahrhundert zu einer Vielzahl weiterer Gründungen, von denen nicht alle dauerhaften Bestand hatten (von den 1792 nach der Französischen Revolution im deutschen Sprachraum bestehenden 42 Universitāten wurden über die Hälfte bis nach den Napoleonischen Kriegen 1813/14 wieder aufgelöst). Nach einer gewissen Erstarrung und Verschulung im 17. Jahrhundert brachten das Zeitalter der Aufklärung sowie die zunehmende Bedeutung von Mathematik und der Naturwissenschaften eine neue Belebung. Besondere Bedeutung kam der Gründung Göttingens (1737) zu; einer Gründung aus dem Geist der Aufklärung, de der Entfaltung der Mathematik und der emporsteigenden Erfahrungswissenschaften ebenso wie den praktischen Erfordernissen des 18. Jahrhunderts Rechnung trug.
-
Xalq pedagogikasi
Xalq pedagogikasida ishontirish, isbotlash, ta’sir, ibrat namunasi, tajriba natijalari, tasdiqlash kabilar tarbiyada muhim o’rin tutadi. Masalan, dov-daraxt, tog’-tosh, parrandadarrandalarga bag’ishlangan folklor namunalari bularning zaminida ekologik tarbiya yotadi.
-
Педагогика
Ёш авлодни тарбиялаш кишилик жамияти вужудга келган пайтдан бери мавжуд. Тарбия ишлаб чиқаришда ва ижтимоий ҳаѐтнинг бошқа соҳаларида авлодлар ўртасидаги давомийлик алоқаси учун зарурдир.
-
Педагогик маҳорат
Унда педагогик маҳорат-педагогик система сифатида қаралиб, унинг ташкил этувчилари ажратиб кўрсатилган. Ҳар бир ташкил этувчининг мазмуни ва уни эгаллаш усуллари баѐн этилган. Педагогик таъсир этиш шакллари ва улардан фойдаланишнинг ўзига хослиги кўрсатилган.
-
ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ФИТОПАТОЛОГИЯСИ
Мазкур дарслик барча кишлок хужалиги экинлари касалликлари, уларни кузгатувчиларининг биологияси, морфологик хусусиятлари, купайиш усуллари, шунингдек келтирадиган зарари ва уларга карши уйгунлашган курашиш тадбирлари тугрисидаги батафсил маълумотларни уз ичига олган. Дарсликда кишло хужалиги экинлари касалликларига šаршугулланиладиган энг замонавий препаратлар, уларни куллаш усуллари ва меъёрлари, шунингдек сохага оид илгор тажрибалар хам ёритилган. Дарслик «кишлок хужалиги фитопатологияси» фани юзасидан тузилган намунавий дастур асосида ёзилган бўлиб, у олий ва ўрта махсус билим юрти талабалари, ўкитувчилар ва кишлок хўжалиги тизимида ишловчи ходимлар учун мўлжалланган. Дарсликдан кенг китобхонлар оммаси хам фойдаланиши мумкин.
-
Инновацион педагогик технологиялар
Услубий қўлланмада технологиялар: балк технологияси ва нанотехнология, технологик парк, технологик кластер, технология трансфери, ахборот, ишлаб чиқариш ва педагогик технологиялар, улар ўртасидаги ўзаро боғлиқлик, фан, таълим ва ишлаб чиқариш интеграциясини ривожлантиришда ушбу технологияларнинг тутган ўрни ва ҳ. к. тўғрисида маълумотлар келтирилган.
-
100 китоб тўплами 89-китоб ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ЭКИНЛАРИНИ СУҒОРИШ УСУЛЛАРИ ВА СУВ ТЕЖАМКОР СУҒОРИШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ
Ўзбекистон Республикаси Орол денгизи ҳавзасида жойлашган бўлиб, унинг асосий сув манбаи Амударё ва Сирдарё дарёлари, шунингдек, ички дарё ва сойлар ҳамда ер ости сувларидир. Маълумки, республикамизда бир йилда ўртача 52 млрд м3 сув ишлатилади, шундан 80 фоизи тренсчегаравий дарёлар ҳиссасига тўғри келиб, қўшни давлатлар ҳудудидаги музликлар ва қорларнинг эриши ҳисобига шаклланади. Республикамиз оладиган сувнинг 90 фоизи қишлоқ хўжалиги соҳасида фойдаланилади.
-
100 китоб тўплами ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИДА ИШЛАТИЛАДИГАН ЎҒИТЛАР ВА УЛАРНИ ҚЎЛЛАШ 91-китоб
Ўғитлар ўз навбатида минерал ва органик ўғитларга бўлинади. Минерал ўғитлар эса оддий ва комплекс ўғитларга бўлинади. Оддий ўғитлар таркибида ўсимликлар учун зарур бўлган битта озуқа модда тутади. Буларга азотли, фосфорли, калийли ва микроўғитлар киради. Азотли ўғитлар ҳам ўз навбатида тўрт гуруҳга бўлинади: нитратли (натрий нитрат, калий нитрат ва кальций нитрат), амидли (карбамид), аммиакли (аммоний сульфат, аммоний хлорид) ва аммиак-нитратли (аммиакли селитра).
-
Umumiy tilshunoslik
«Umumiy tilshunoslik» fani tilshunoslik fanlari sirasida eng murakkab va keng qamrovli ilmiy-nazariy, falsafiy fan sifatida ajralib turadi. «Umumiy tilshunoslik» fani, dastavval, talabalarni nazariy jihatdan tayyorlash uchun, ularni shu yo`nalishda puxta, «hushyor» qilish uchun zarur.
-
Педагогик жараёнларни ташкил этиш ва бошқариш
Мазкур қўлланма таълим муассасалари раҳбарлари ва профессор-ўқитувчиларга мўлжалланган бўлиб, таълим муасссасаларида ташкил этиладиган педагогик жараёнлар, педагогик жараёнларнинг ўзига хос хусусиятлари, таълим муассасаларида педагогик тажриба-синов ишларини ташкил этиш ва бошқариш ва ҳ. к. доир тавсиялар берилган.
-
Didaktik vositalar majmuasi
"Didaktik vositalar majmuasi" fani bo`yicha yangi dastur asosida ishlab chiqilgan ma`ruzalar matnidir. Ushbu ma`ruzalar orqali talabalar o`quv jarayonida didaktik vositalar majmuasini zamonaviy pedagogik texnologiyalar asosida qo`llashni o`rganadilar.
-
Mutaxassislik fanlarini o'qitish metodikasi
Kasbiy mahorat bo’yicha o’z bilimi va ko’nikmasini egallagan lavozimida mustaqil faoliyat talablariga javob berishi kerak. Magistratura yo’nalishida ham ta’lim jarayoni Davlat ta’lim standarti asosida tuzilgan Namunaviy o’quv dasturlari asosida olib boriladi.
-
Мутахассислик фанларини ўқитиш методикаси
Таълимнинг турли босқичларида адабиѐт туркумидаги бир қатор фанлар ўқитилади. Шунга қарамай уларнинг ҳар бирида ўзига хосликлар оз эмас. Масалан, қадимги туркий адабиѐт билан мумтоз адабиѐтни, халқ оғзаки ижодига мансуб асарлар билан замонавий адабиѐтни бир хил шакл ва усулларда ўрганиш мумкин эмас.
-
Kasb maxorati
Kasbiy bilimlarni egallash, ishlab chiqarish malaka va ko`nikmalarning shakllarini- talabalarning bilim faoliyatlaridagi o`zaro bog`liq komponеntlardir. Bu muammoni hal qilinishi talabalarning kasbiy tayyorgarlik darajasiga ko`p jixatdan bog`liqdir.
-
Pedagogik texnologiyalar va pedagogik mahorat
Mazkur ma‘ruzalar matni "Biznes va boshqaruv" ta‘lim sohasining yo'nalishlari negizida tayyorlanadigan magistrlik mutaxassisliklari o'quv rejasiga kiritilgan "Pedagogik texnologiyalar va pedagogik mahorat" fanidan amaldagi Davlat ta‘lim standartlari va namunaviy o'quv dasturiga muvofiq tarzda tuzildi.
-
Замонавий дарс тузилмалари
Педагогик технология хозирда таълим-тарбия жараёнини ташкил қилиш, бошқариш, назорат қилишда кенг қўлланилмоқда. Дарс тузилмаларини ҳам замонавий педагогик технологияларга асосланган ҳолда тузиш лозим.