-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Аҳмад Яссавий
Не бахтки, Туркистон диёри азиз авлиёлар, донишмандлар, мутафаккирлар ватани. Биз Ҳаким Термизий, Абдухолиқ Ғиждувоний, Нажмиддин Кубро, Баҳоуддин Нақшбандий каби буюк боболаримиз билан ҳақли равишда фахрланамиз. Ана шундай барҳаёт сиймолардан бири орифлар султони, шайх-ул машойих, пири комил Хожа Аҳмад Яссавийдир.
-
Абдулла Қодирий. Таърифи адиб
Бу мўъжазгина тўплам Абдулла Қодирий шахсияти ва ижодини янада мукаммалроқ тушунишимизга катта ёрдам беради. Шунингдек, у адибнинг таланти ва ижод маҳорати сирларини ўрганишда тадқиқотчиларга ва кенг китобхонлар оммасига муҳим манба бўлиб хизмат қилади деган умиддамиз. Ушбу тўплам адиб таваллудининг 110 йиллигига бағишланади.
-
Яссавий "Фақрнома”си.
Ушбу китобда Пири Туркистон Хожа Аҳмад Яссавийнинг фақр ва фақирликка доир фикр-қарашлари таҳлил этилган. Чунончи, фақр ва унинг маъно-моҳияти, мақому мартабалари, фазилат ва сирлари кенг ёритилган.
-
Танланган асарлар
«Танланган асарлар"нинг II жилдига профессор Фитратнинг тилшунослик, адабиётшунослик, адабиёт тарихи соҳасидаги илмий тадқиқотларидан, адабий мавзулардаги мақола ва тақризларидан намуналар киритилган.
-
МОҲИЯТ ЛАҲЗАЛАРИ Шеърлар
Акмалнинг шеърларини ўқирканман, ўз рангларига, ўз ташбеҳларига ва яхшигина сўз захирасига эга бўлган шоир шаклланиб келаётгандек туюлди менга. Хурсанд бўлдим
-
UYQUCHINING TUSHLARI She ’rlar
She’r mutolaa qilish doimo bolalar uchun sevimli mash- g‘ulotlardan biridir. She’rlar orqali dunyoni bola tanisa ne ajab! Bolajonlar o‘ynoqi, satirik she’rlami ushbu kitobdan topib yod ham olishlari mumkin. Axir she’riyatsiz hayot bu g‘ariblikdir.
-
Адиб Собир Термизий
Ушбу китобда туркистонлик улуғ шоир Адиб Собир Термизий (1078-1147) ҳақида ҳикоя қилинади. Унда шоирнинг ҳаёти, ижоди ва сиёсий фаолияти биринчи маротаба ўзбек тилида кенг кўламда ёритиб берилган.
-
-
AROYIB AVTOBUS BOLALAR TABASSUMI
Iste’dodli bolalar shoiri va tarjimon Abdurahmon Akbarning ushbu kitobchasiga uning, asosan, so‘nggi yillarda yozgan quvnoq she’rlari, taijimalari, ertak va topishmoqlari, shuningdek, adabiy saboqlari kiritildi
-
Хотин йўғида
Ушбу тўпламдан жой олган «Эркин Сиддиқ нима дейди?» туркуми муаллифнинг 'бадиий тўқималари эмас, ишонинг. Уларнинг аксарияти ҳаётда ҳам худди шундай, ичакузди, қоринчўзди тарзда содир бўлган. Баъзиларига ўзингиз ҳам гувоҳсиз. Шу боис қувноқ ва фавқулодда ҳозиржавоб Эркин ака билан боғлиқ ҳангомалар маъносини пасайтирмай, шаштини сусайтирмай, ўз уловию ўз тушови билан ифодалашга ҳаракат ҳилдим.
-
Қора кўзлар
Текисликка ёққан ёмғир тоғ тепасига қор бўлиб тушган экан. Чўққилар аввалгидан ҳам оқроқ ва силлиқроқ. Шағал ётқизилган йўлда ёмғир кўлмаклари учрайди
-
Айтмай дейман-у...
Оламда китоб кўп, барини ўқишга умр етмайди. Баъзан орзикиб боқиб, буни ўқимасам бўлмайди-да, дея кўз остига олган китобни варақлашга ҳам вакт тополмай юрасан. Аммо бирон-бир кадрдонинг,
-
ЖАВОҲИРЛАР ҲУКМИ ОСТИДА
Табиат муҳитининг ажойиб инъоми ҳисобланган жавоҳир тошлар туғилган кунимиздан бошлаб, то сўнгги соатларимизгача биз билан биргадирлар. Мураккаб геологик шароитда, миллион йиллар давомида пай до бўлган бу сирли минераллар табиатда кучли биоэнергетик қувват манбаидирлар. Жавоҳирларнинг ўзига хос хусу- сиятлари илмий асоода фойдаланилганда улар ёшартирувчи, согай- тирувчи, қувватлантирувчи биостимулятор бўлиб хизмат қилишини Шарқ халқлари ва туркий миллатлар қадимдан билганлар.
-
Алишер Навоий ғазалларида ҳазил-мутойиба
Ушбу китобга Алишер Навоийнинг “Хазойин ул-маъоний” девонларига кирган ғазаллардаги ҳазил-мутойиба руҳидаги байтлар жамланган. Зарур ўринларда байтлар қийин сўзлар луғати ҳамда изоҳлар билан таъминланган. Аруз вазнининг мукаммаллиги ва жозибасини намойиш этиш ҳамда байтларни ифодали ўқишни қулайлаштириш мақсадида махсус белгилар воситасида рукн ва ҳижолар ажратилган.
-